Kijev, priča o stvaranju i imenovanju

Kijev i priča o stvaranju

Kraj petog veka beše vreme velikih događanja na tlu Evrope. Vreme kada je Zapadna Rimska imperija poklekla pred neprijateljem, a prestonica Ravena dospela u ruke Odoakaru. Behu to godine kada je Stari vek ustupao mesto svom nasledniku, po  imenu Srednji. I baš tada, dok je Srednji brojao svoje tek šesto leto, na istoku, daleko od reke Po, a na obalama druge moćne vode, rodio se veliki grad. U to vreme Kijev nastade, a njegova moćna voda je Dnjepar.

Uz desnu obalu Dnjepra, u samom jezgru grada, danas je spomenik osnivačima. Brod sa četiri putnika. Tri viteza i jedna žena. Kijev je njihova priča.

Legenda je potekla iz letopisa ‘’Primarna hronika’’, ruskog monaha Nestora, iz Kijevo – Pečerske lavre. Završena je početkom 12-og veka. Govori o tri brata i jednoj sestri, kraljevskog porekla. Braća su imala imena Kij, Šcek i Horiv. Sestra se zvala Libid. Kraljevstvo u kom su živeli nestalo je pred osvajačima sa istoka i njh četvoro krenuše da traže novi dom. Putujući, stigoše do obala velike reke Dnjepar.

Sagradili su potom brod i započeli potragu za pogodnim mestom za život. Kada uz zapadnu obalu videše sedam brežuljaka, najstariji Kij odluči da se tu nasele. Brda prekrivena kestenovom šumom, uz veliku reku koja je štitila prilaz, bila su idealno mesto za podizanje tvrđave. Kada su završili posao, ostalo im je samo da imenuju svoj grad. Horiv, Šcek i Libid se složiše da ga nazovu po svom najstarijem bratu Kiju. Tako nastade Kijev, godine 482.

Vremenom je svaki brat izabrao po jedno brdo za sebe, tako je ono na kom je živeo Kij postalo Boričov, a druga dva po imenima njegove braće dobiše nazive Šcekavitsa i Horevitsa. Vladali su složno  i mudro bez zavisti i pohlepe. Postavili su temelje grada, kome je suđeno bilo da jednog dana bude prestoni. Sudbina ovog grada bila je zapisana u još jednom odlomku iz hronike monaha Nestora.

On opisuje događaj iz prvog veka, kada je Hristov apostol Andrija, kao misionar pohodio zemlju uz obalu Dnjepra. I baš tu, na kijevskim brdima postavio krst uz predviđanje da će jednog dana tu biti veliki grad sa mnogim crkvama, u slavu Božju. Po monahu Nestoru, dolazak Kija, Šceka, Horiva i Libid početak je ispunjenja tog proročanstva.

Od četvoro osnivača grada, legenda se ipak najviše razvila oko imena sestre Libid. U drugačijoj verziji ona je princeza, prelepa ćerka velikog kneza. Njena lepota privlači brojne prinčeve, kraljeviće i vitezove koji dolaze da je prose, nudeći joj raskošan i spokojan život. Ipak, ona ih je sve odbijala. Koliko god su oni bili uporni da je privole na udaju, ona je bila sve istrajnija u odbijanju. Na kraju, svi prosci osedlaše svoje konje i napustiše dvorac. Više se nijedan nije vratio.

Princeza Libid ostade sama. Ubrzo joj umire otac, a u dvorac na njegovo mesto dođe novi knez. Libid je morala da napusti dvorac. Preselila se u neku skromnu kolibu u šumi, gde je nastavila da živi sama. Shvatila je da život usamljenika ipak nije lep i od tuge je plakala danima. Njene suze stvorile su malu reku, koja po njoj dobi naziv Libid. Danas ova rečica teče južno od centra grada i uliva se u Dnjepar kao desna pritoka. Nešto južnije, danas je brdo Divič ili Devojačka gora koja se smatra mestom gde je živela princeza Libid.

Kasniji vekovi potvrdili su izuzetnost geografskog položaja Kijeva. Našao se ubrzo na važnom putu, od Vikinga na severu do Grka u Carigradu. Dolazili su mnogi putnici, a među njima i misionari, koji u doba kneza Vladimira Velikog 988. godine, krštavaju ruski narod. Grade se i velike crkve. Tada, u vreme 10-og i 11-og veka, grad je centar Kijevske Rusije, površinski najveće zemlje u Evropi tog vremena. Kijev doživljava svoje zlatno doba, a proročanstvo apostola  Andrije se ostvaruje.

Par saveta za putovanje u Kijev

Kijev Ukrajina i njen glavni grad sa bogat istorijom i raznovrsnom turističkom ponudom. Krase ga crkve, zelenilo, ulice, arhitektura, parkovi i bogata istorija. On takođe čuva mnoge tajne za koje malo ko zna kao što je npr. Kijev bio najveći grad Evrope u XI veku.

Najpovoljnija cena avio karte Beograd Kijev kreće se od 149 €, sa uključenim aerodromskim taksama I ručnim prtljagom od 8 kg. Iz Beograda možete lako stići do Kijeva sa redovnom i direktnom linijom avio kompanije „Air Serbia“ ali i linijom avio kompanije „Lot Polish Airlines“ sa jednim presedanjem u Varšavi.

Hotelska industrija u Kijevu zaista je doživela napredak I predlažemo Vam da izaberete hotel sa minimalnom kategorizacijom 3* sa uslugom ND ili BB (noćenje sa doručkom). Cena po osobi I po danu iznosi od 20-30 €. Kao i avio karte Beograd Kijev, isto tako i smeštaj je potrebno rezervisati nekoliko nedelja ranije, ukoliko želite da cene budu što povoljnije. Više informacija o hotelskom smeštaju I cenama u Kijevu možete pronaći na sledećem linku (kliknite ovde).

Ukoliko želite da saznate više o samom gradu Kijevu, zanimljivosti u gradu, javni prevoz, aerodrom ili samo putovanje u Kijev pogledajte sledeći link (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov