Grad Niš i priča o kući nasred druma

Grad Niš – poreklo imena

Grad Niš i njegovo poreklo. Još u davno vreme Niš je bio važno istorijsko raskršće. Danas postoje Niš letovi sa aerodroma Niš, kao i hoteli u Nišu za Vaš odmor.

Ko je krenuo ka istoku ili jugu, prošao je ovuda. Ko je išao na sever ili na zapad, opet bi dospeo tu. Rekao bi Vasko Popa: Kuća nasred druma. Od čuvenog puta Via militaris, preko Carigradskog druma i Orijent ekspresa do današnjih dana. Vazda je dolina Nišave bila važno raskršće puteva i mesto sudaranja naroda i kultura. I baš tu, na istorijskom raskršću, smestio se grad Niš, da svedoči o prošlim danima.

Pre Niša bio je Naisus. Antički grad, znan kao mesto rođenja dva rimska cara, Konstantina Velikog i Konstancija III. O njihovim imenima govorilo se dosta i govori se još. O poreklu njegovog imena mnogo se manje zna. Znalo bi se možda i više da ne beše toliko stradanja i nestajanja. Ono čega sigurno ne manjka, jesu mitovi i legende.

Ime ovog grada uvek je bilo vezano za reku na čijim obalama leži i suštinski se nije menjalo. Po zvaničnoj istoriji priča započinje sa keltskim plemenima, još pre dvadeset tri veka. Kelti Nišavu nazivaše Navisos, što bi značilo Vilina reka. Tako nastade i Vilin grad, odnosno Naisa.

Od tada, ime je menjao samo toliko da se prilagodi jeziku novih prolaznika i znatiželjnika koji su hteli da imaju kuću nasred druma. Najpoznatiji među njima, Rimljani, Grci, Turci i Nemci, zvali su ga Naisus, Nisos, Niš i Nisa. Veza sa mitskim bićima održala se tokom čitave istorije. Srbi starosedeoci prihvatili su verovanje da se vile okupljaju baš na ovom mestu.

Legenda je proširena posle Kosovskog boja sa pričom da je vila Naisa ustvari posestrima Kosančić Ivana. Tuguje za svojim bratom i žali za izgubljenim vilinskim carstvom. I još uvek je tu negde, u skrivenim rukavcima Nišave, daleko od očiju ljudi.

Za vilama su, očekivano, došli i zmajevi. Prvi su ga ugledali Turci Osmanlije. Kada je sultan Murat I video grad, nazvao ga je Nakostrešeni zmaj. Zbog zidina ili verovatnije zbog prošlosti. Zmaj ipak nije bio dovoljno nakostrešen da se odupre turskim sabljama pa je zajedno sa vilama otišao u legendu. Pored zmaja pominje se i samo jedan preživeli plemić. On je umakao Turcima bežeći kroz lagume kojih ima još od Konstantina Velikog. Iz straha nije smeo kod Lazara u Kruševac, nego pobeže u Crnu Goru. Legenda kaže da baš od njega započinje familija Crnojevića.

Kroz priče se Niš povezuje i sa drugim gradovima. Po jednoj, grad ime dobi po plemiću koji se zvao Niša. On je kamenom sa obližnje Humske čuke izgradio Nišku tvrđavu i tako grad ponese njegovo ime. On i njegova sestra Vida od oca dobiše u nasleđe ogromni posed i svako u svom delu podiže po jedan grad sa nazivom po svom imenu. Brat Niš, a sestra bugarski Vidin.

Kreativnost žitelja Niša u smišljanju imena, ogleda se i u vrlo slikovitim nazivima delova grada. Ako krenete u obilazak od istoka ka zapadu, započinjete sa Brzim brodom a završavate na Ledenoj steni. Nedostaje samo natpis Titanik. Brzi brod je, logično, mesto gde je Nišavu bilo najlakše preći, a Ledena stena dobi naziv po proizvodnji leda. Kad bi krenuli redom, naišli bi na nazive poput Krive livade, Crveni pevac, Crni put, Jorgovan mala…

Ideje nikad nije falilo.

Danas je drugo vreme. Nema više starog Carigrada, Rimskog carstva već odavno nema i Orijent ekspres više nije simbol prestiža. Ipak, Kuća nasred druma je i dalje tu. Porasla je i raširila se. Teško je i videti njene krajeve. Sa obe strane reke i sve do okolnih brda. I dalje čeka nove posetioce i znatiželjnike i usput samo odmahuje prolaznicima.

Par saveta za putovanje u grad Niš

Najjeftinije avio karte Salzburg Niš se kreću od 62 € za povratno putovanje sa uključenim ručnim prtljagom. Ova cena je dostupna tokom promocija nacionalnog avio prevoznika “Air Serbia“.

Takođe predlažemo Vam brojne letove iz okruženja do Niša, a to su: Bazel Niš, Memingen Niš, Beč Niš, Dortmund Niš i mnogi drugi.
Ovi letovi se realiziju uz pomoć 2 kompanije „Air Serbia“ i „Wizz Air„. Cene se kreću od 22€.

Hotelsku ponudu za grad Niš možete pogledati na sledećem linku (kliknite ovde).

Autor: Dejan Damjanov